Padajuća koza

Padajuća koza je rasa domaće koze koja je karakteristična po tome da joj se mišići ukoče na desetak sekundi kada je koza preplašena. Ova pojava je bezbolna i dovodi do pada životinje na zemlju. Ova osobina je uzrokovana naslijednim genetskim poremećajem zvanim myotonia congenita. Mlađe koze, jarad, se ukoče i padaju na stranu, dok starije rašire noge ili se naslone na nešto.
Ove koze su poznate i po nazivima Tenesi koze, nervozne koze, koze ukočenih nogu, koze drvenih nogu.Ove koze su nešto manje u prosjeku od običnih koza. Visoke su od 43 do 64 cm, a teže od 27 do 75 kg. Imaju velike oči i pojavljuju se u standardnim bojama. Nije nađen još nijedan slučaj ove pojave kod angora koza. Životni vijek ovih životinja je 12-15 godina.Ove koze su se pojavile prvi put u američkoj državi Tennessee u ranim 1800-tim.

Oreamnos Americanus

Relativno niska koza, nabijeno telo, kratke noge. Žućkasto belo krzno, dugo i rutavo zimi, kraće leti; brada, bodežasti rogovi. Mužjaci odbacuju svoje runo od juna do sredine jula meseca, a ženke se mitare sve do sredine avgusta. Po broju prstenova na rogovima može se odrediti starost planinske koze. Prvi prsten se formira u uzrastu od 22–24 meseca, a svaki naredni prsten svakog narednog proleća. Dužina glave i tela je 124–178 cm, visine ramena do 100 cm, težina 80–140 kg.

Planinska koza nije prava koza. Njena “brada” nije prava brada jarca, već produžetak vratne grive. Aktivna je izjutra i uveče, a ponekad i tokom mesečinom obasjanih noći. Njeni papci su dobro prilagođeni strmim i stenovitim vrhovima i imaju oštar spoljni obod kojim se hvata za podlogu i elastično stopalo koje omogućava kretanje po strmom ili glatkom terenu. Prelaze preko vrhova i uskih planinskih oboda elegantnim hodom ili kasanjem i čini se da se kreće po gotovo okomitim liticama. Neke se, međutim, okliznu i poginu. Tokom toplog vremena, koza obično leži na snegu, na senovitim mestu ili na planinskom obodu. Živi u malim stadima, ali se tokom leta i jeseni obično osamljuje. U sezoni parenja, mužjaci trljaju o drveće žlezde koje se nalaze iza rogova; a takođe svojim urinom obeležavaju teritoriju.

Sezona parenja od sredine novembra do sredine decembra; vreme gravidnosti je 6 meseci; 1–3 mladunčeta se rodi od sredine maja do sredine juna. Mužjaci i ženke su u odvojenim stadima do sezone parenja, koja nastupa obično u novembru ili decembru. Česte su borbe između suparnika mužjaka oko ženki, ali se borbe oko oplodnje retko dešavaju, pošto su lobanje i rogovi relativno lomljivi.

Mladunče, koje se obično rodi na obodu planine, može ubrzo po rođenju da ustane i počne da se penje. Nekoliko dana po rođenju, ono počine da se hrani, ali proces zalučenja traje sve do avgusta ili septembra. Mladunče ostaje pored svoje majke do rođenja novog mladunčeta naredne godine.

Snežne lavine i odronjavanje stena su najveći uzročnici smrti planinskih koza, koje stradaju više usled ove činjenice nego usled predatorstva. Samo crni orao može da napadne ovu vrstu na visokim planinama; a može i da otera mladunče u provaliju. Mesožderi poput planinskog lava mogu da napadnu planinsku kozu pri njenom spuštanju u dolinu, ali koza, zbog svojih oštrih papaka, predstavlja veoma opasan plen.

Alpske koze

Alpska koza ili Francuska alpska koza (Alpine) je rasa domaće koze, koja potiče iz francuskih Alpa. Kod stvaranja ove rase korisšćena je dugogodišnja selekcija visoke proizvodnje mleka, zbog čega spada među najmlečnije rase koza. Na prvi pogled ova rasa liči na jelena, ima živahne oči, uši su uspravne, a nos je obično plav. Ima širok dijapazon boja i obeležja, boja varira od bele, sive, smeđe, crne, do crvene, ali moguća je pojava kombinacija ovih boja na istoj jedinki. Francuska alpska koza je krupna životinja i grublje je građe. Prosečna težina ženke je od 60-80 kg, a jarca 80-100 kg. Mlečnost koza ove rase iznosi 500-800 litara u toku jedne laktacije koja traje oko 280 dana. Izuzetno je cenjena zbog svoje mlečnosti.